Русија и Србија

Стално су ту вести о најновијим немирима у Украјини.

Сво време док сам боравио у Русији настојао сам да што више примим у своје срце људе, душе и њихов дух. Доста сам успео. Било је дана када сам мало разговарао али сам их увек упијао. Људе, цркву, порту, стања душа. Радости, туге, узбуђења, завршене животе, крштења, венчања. Све оно што човеку највише значи, што њима значи. Радовало ме то што је сама стварност била сјајнија и већа од маште. Радовало ме то што је сам живот дао много више од маште. Русија је лепша, ближа Богу, радоснија, црквенија, православнија у животу и стварности него што је била у машти. И сада видим оне људе и желео бих да виде колико их волим и да их осећам као своје. Баш онако као што су ме они осећали. Сећам се последњих минута када сам чекао такси, замолила ме једна жена у цркви да јој помогнем да донесе храну у продавницу при цркви и након тога ме упознала са својом породицом која је била ту у цркви. Мени је и та као и друге (многе) поруке била више него јасна. «Ти си наш -наш брат, наш по души и срцу». А захвалан сам био дуго, дуго, па и сад, неизмерно, Господу што су ми баш такви били буквално последњи минути у тој цркви, а практично и у Русији. Мислим на те људе које сам знао и које сам виђао, а било их је много. Мислим стално. Нека им Бог да мир и нека их чврсто држи на путу спасења. Добри, милостиви, Господ.

Добавить комментарий

Ваш e-mail не будет опубликован. Обязательные поля помечены *

Можно использовать следующие HTML-теги и атрибуты: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>